u predmetu

EDIN GARAPLIJA protiv FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE
(Predmet br. CH/98/934)

ČINJENIČNO STANJE

Gosp. Garaplija, državljanin Bosne i Hercegovine bošnjačkog porijekla, je policajac u bosanskoj službi državne sigurnosti, "Agenciji za istraživanje i dokumentaciju" ("AID"). Dana 13. juna 1997. godine Kantonalni sud u Sarajevu osudio ga je za otmicu i pokušaj ubistva i izrekao mu kaznu od 13 godina zatvora. Presudu je potvrdio Vrhovni sud Federacije Bosne i Hercegovine 26. maja 1998. Podnosilac prijave se žali da njegovo suđenje nije bilo pravično žaleći se da nije bio u mogućnosti da se brani na odgovarajući način te da je imao pravo na pomilovanje.

NALAZI DOMA

Prihvatljivost

Dom je proglasio prijavu neprihvatljivom u odnosu na zahtjev podnosioca prijave da je imao pravo na pomilovanje, jer Sporazum o ljudskim pravima ne sadrži takvo pravo. Što se tiče tvrdnji da podnosilac prijave nije imao pravično suđenje, Dom je proglasio ovaj dio prijave prihvatljvim.

Meritum

Član 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima
Dom je prvo ispitao da li je povrijeđeno pravo podnosioca prijave da se lično brani ili preko pravne pomoći, kao što je zagarantovano članom 6 stav 3(c) Konvencije. Zaključio je da nije jer podnosilac prijave nije postavio ta pitanja u toku postupka pred domaćim sudovima. Uz to, Dom nije našao da je ustanovljeno da podnosiocu prijave nije bilo dozvoljeno da povuče pinomoć svog predstavnika u ovom postupku.

Dom je takođe ispitao da li je činjenica da podnosilac prijave nije bio prisutan u toku žalbenog postupka pred Vrhovnim sudom uticala na to da on nije imao pravično suđenje. Prisjetio se da se prisustvo optuženog zahtijeva prema garanciji na pravo na pravično suđenje sadržano u članu 6 stav 1 i 3(c) Konvencije. Dom je takođe ispitao jurisdikciju Vrhovnog suda i smatrao je da se, pošto je ispitao pitanja i po zakonu i činjenicama, garancije koje se postavljaju stavom 1 i 3(c) člana 6 takođe odnose na postupak pred Vrhovnim sudom. Podnosilac prijave je tvrdio da mu nije bilo dozvoljeno da prisustvuje raspravi, dok je Federacija tvrdila da bi mu to bilo dozvoljeno, ali da bi od njega bilo traženo da plati troškove prisustva.

Dom je zaključio, na osnovu svojih ispitivanja postupaka pred domaćim sudovima u cjelini, da nije ispoštovano pravo podnosioca prijave da bude prisutan u toku žalbenog postupka. Prema tome, prava podnosioca prijave zagarantovana stavom 1 i 3(c) člana 6 Konvencije su povrijeđena.

PRAVNI LIJEKOVI

Dom je naredio Federaciji da preduzme sve neophodne korake da odobri podnosiocu prijave ponavljanje žalbenog postupka, ako podnosilac prijave podnese zahtjev u tom smislu.

Odluka je uručena 6. jula 2000. godine